DANI 972 | 29.01.2016.

Tamara Nikčević

Piše: Tamara Nikčević

Tito i Srbi bili su kompatibilni

Intervju

Latinka Perović (II)

Tito i Srbi bili su kompatibilni

U drugom dijelu intervjua za Dane ugledna beogradska istoričarka i nekadašnja sekretarka CK SK Srbije (1968. - 1972.) objašnjava iz čega je Dobrica Ćosić crpio moć koju je decenijama imao, da li su i kada Srbi podržavali Tita i zašto su 1972. smijenjeni srpski liberali na čelu sa Markom Nikezićem koji je od 1968. do 1972. bio predsjednik CK SKS

DANI: "Po energiji i koncentrisanosti na cilj, Dobrica Ćosić je u novovekovnoj istoriji Srbije uporediv samo sa Nikolom Pašićem; po sigurnosti sa kojom je u svom dugom veku radio - ni sa kim", tvrdite u svojoj novoj knjizi Dominantna i neželjena elita. Odakle Ćosiću tolika moć?

PEROVIĆ: Moć Dobrice Ćosića proizlazila je pre svega iz trajnosti ideologije srpskog nacionalizma. Slobodan Jovanović je govorio kako u XIX veku Srbija nema druge tradicije osim nacionalizma. U vreme kada je nastajala kao država, Srbija, dakle, nije imala ozbiljnu socijalnu, kulturnu ili neku drugu tradiciju; imala je - nacionalizam. Nikola Pašić zatočenik je upravo te ideje. Kao političar, bio je oslonjen na revolucionarnu, potom i na carsku Rusiju i slovenofilske krugove. Trougao u kome se kretao bio je - bog, narod i Rusija. Dobrica Ćosić zadržao je taj trokut, s tim da je boga zamenio partijom. Rusija je uvek uvažavala Ćosićevu privrženost.

DANI: Kada govorite o ruskim vezama Dobrice Ćosića, zanimljiva su dva detalja o kojima i sam govori: u vrijeme upada sovjetskih snaga u Mađarsku 1956., Ćosić se zatekao u Budimpešti. U jednom momentu ga je, tvrdi, posjetio sovjetski oficir i ponudio mu da ga, u haosu koji je nastao, iz hotela prebaci u sovjetsku bazu, što je on odbio. Ćosić kaže i da je tadašnji ambasador SSSR-a u Budimpešti Jurij Andropov pokazivao "posebno interesovanje" u odnosu na njega.

PEROVIĆ: Ta ruska veza je, nema sumnje, uvek postojala. U Piščevim zapisima Ćosić tvrdi da ga je, nakon 1968., sovjetski ambasador u Beogradu povremeno upozoravao na opasnost koja mu, od jugoslovenskog rukovodstva, navodno preti. Mnogi su, inače, podozrivi spram Piščevih zapisa, budući da veruju da je pojedine događaje Ćosić naknadno dopisivao. Iako ne isključujem da je bilo i te vrste intervencija, mislim da su Ćosićevi zapisi autentični. Pored toga, veoma je važno ne izgubiti iz vida kada je Ćosić odlučio da tu knjigu objavi.

PRIJAVA ŽELIM SE PRETPLATITI

Članak za pretplatnike

Da biste mogli čitati ostatak članka i dobiti mogućnost online čitanja arhive BH Dana od 800+ brojeva, potrebno je da se pretplatite.