DANI 905 | 17.10.2014.

Tamara Nikčević

Piše: Tamara Nikčević

Kišova pobjeda bila je Pirova

Intervju

Filip David

Kišova pobjeda bila je Pirova

Prije ravno dvadeset i pet godina, nakon teške bolesti, u Parizu je umro Danilo Kiš. Njegov bliski prijatelj, beogradski književnik Filip David, govori o Kišovoj poetici, o čuvenoj literarnoj aferi s kraja sedamdesetih, nastaloj povodom objavljivanja Grobnice za Borisa Davidoviča, kao i o neponovljivoj jugoslovenskoj generaciji pisaca kojoj su, pored Kiša i Davida, pripadali i Mirko Kovač i Borislav Pekić

DANI: “Danilo Kiš bio je veoma ukorijenjen pisac, a opet potpuno kosmopolitski, što je čudesna kombinacija”, rekla je Susan Sontag. Je li, gospodine David?

DAVID: Kiš nikada sebe nije video kao pisca samo jedne od jugoslovenskih književnosti; odbacivao je tu vrstu pripadnosti. Sebe je, rekao bih, više osećao kao srednjeevropljanina, mada je i Srednju Evropu doživljavao istovremeno i kao centar bogate i inspirativne kulture i kao političko središte savremenog rasizma koji je proizveo nacizam i Hitlera. Kiša je poganjala i uznemiravala ta mučna dvojnost, a te teme, u okviru Kišovog “porodičnog romana”, imaju i lični i kosmopolitski momenat.

DANI: Kada već spominjete nacizam, u knjizi Izvod iz knjige rođenih, priča o Danilu Kišu autor Mark Tompson tvrdi da Kiš nikada nije rekao da je njegov otac ubijen u Aušvicu; govorio je da je “nestao”.

DAVID: Danilo do poslednjeg dana nije želeo da se pomiri sa činjenicom da je njegov otac ubijen u nacističkom logoru. Naprosto, za Kiša, on nije bio mrtav; kao nezaboravan lik, otac je ostao da živi u njegovoj literaturi.

DANI: Kao Eduard Sam?

DAVID: Tako je. I sam sam jedno vreme bio ubeđen u to da se Kišov otac nekako spasao iz Aušvica. Inače, pre deportacije u taj nacistički logor, otac Danila Kiša preživeo je takozvane hladne dane (1942. nacisti su vojvođanske Jevreje bacali u zaleđeni Dunav) i to tako što mu je, kada je došao na red da bude bačen u zaleđenu reku, rečeno – nema više mesta, Dunav je prepun. Kišov otac je ubrzo odveden u Aušvic, iz koga se nikada nije vratio. Eto, možda bi u toj porodičnoj drami mogli potražiti odgovor na pitanje zašto je Danilo Kiš – i u životu i u literaturi – na taj način bio opsednut pitanjem nacizma i Holokausta.

PRIJAVA ŽELIM SE PRETPLATITI

Članak za pretplatnike

Da biste mogli čitati ostatak članka i dobiti mogućnost online čitanja arhive BH Dana od 800+ brojeva, potrebno je da se pretplatite.