DANI 1068 | 01.06.2019.

Čarls Tili

Piše: Čarls Tili

Povratak Evropi

Feljton

Revolucije juče, danas, sutra (I)

Povratak Evropi

U sedam poglavlja na 245 strana knjige Evropske revolucije 1492-1992, američki sociolog detaljno je obrazložio zašto i kako su u Evropi 500 godina počinjale, rasle, uspijevale i propadale revolucije svih vrsta, pokazao zašto teoretske postavke nekad upale, a nekad ne i šta je ostajalo nakon prevrata. Dani u dva nastavka prenose sedmo poglavlje te knjige u kojem Tili analizira, kako to sam naslovljava, revolucije juče, danas, sutra

Pitanje da li istočnoevropske borbe i transformacije između 1989. i 1992. jesu istinske revolucije podstaklo je impresivnu raspravu. “Slom komunističkih režima u Istočnoj Evropi”, ističe S. N. Ajzenštat (Eisenstadt), “bio je dramatičan događaj u istoriji čovečanstva, sigurno jedan od najdramatičnijih posle Drugog svetskog rata. Kakvo je nje­govo značenje? Da li su te revolucije slične velikim revolucijama - engleskom građanskom ratu, američkoj, francuskoj, ru­skoj i kineskoj revoluciji - koje su bile uvod u modemitet, u stvaranje modernog političkog poretka? Da li će one dovesti - posle turbulentnog perioda tranzicije - do relativno stabilnog sveta modemiteta sa liberalnim konstitucionalnim predznakom koji će najaviti neku vrstu kraja istorije? Ili će nam one saopštiti nešto o promenljivosti i krhkosti moderniteta, pa čak i ustavno-demokratskih režima?” (Ajzenštat 1992: 21)
Ajzenštat na svoja pitanja odgovara uslovno, uporebljavajući ono “možda”: pad istočnoevropskih režima sigurno podseća na klasične revolucije po tome što je proizveo nagle, dalekosežne promene, što je narodne pobune povezao sa nedelotvornim pokušajima centralnih vlasti da izvedu reforme, što je u prvi plan izbacio inte­lektualce i što je doveo do opšteg sloma društvenog poretka.
PRIJAVA ŽELIM SE PRETPLATITI

Članak za pretplatnike

Da biste mogli čitati ostatak članka i dobiti mogućnost online čitanja arhive BH Dana od 800+ brojeva, potrebno je da se pretplatite.