U potrazi za morem

Iako kiša propaduje, čini se da će na sunčan dan izbiti. Palme njišu grane, galebovi visoko kruže, pa se divlje strmoglavljuju u plavet i na riblju glavu, a niz kičmu se piscu ovih redova prostre nekakva milina. Prošaptah kolegama do sebe: more, more, more...

Došlo je vrijeme da se razmišlja o jugu i godišnjim odmorima. Čim malo snjegovi u Bosni popuste, nama naumpadne da valja bar do Mostara dobaciti. Zaželi se melanholična duša bosanska svojih južni predjela nakon dugih perioda snjegova i zimogrižljivosti, pa sve gleda na vremenske prognoze da bure malo minu da se juga dohvati. Pa makar se i sendvič jeo, ili bar kobasica, ako se neka zavjetrina uhvati, na brzinu da se izroštilja.
A ko ka Mostaru dođe, a u Neum se dalje Jadranu ne uputi, taj je vala pogriješio. Šteta je, bezbeli, velika šteta da se propusti i taj naš komadić plavog mora sinjeg. Da se čovjek nakon zime malo bar osoli, pa da se osokoljen vrati da odzimuje još ono što mu je preostalo.