DANI 1066 | 01.04.2019.

Latinka Perović

Piše: Latinka Perović

Izbori 1969.: Maksimum koji je Partija mogla doseći u borbi za demokratiju

Feljton

Zatvaranje kruga: Ishod rascepa 1971-1972. (III)

Izbori 1969.: Maksimum koji je Partija mogla doseći u borbi za demokratiju

Kraj šezdesetih i početak sedamdesetih prošlog vijeka u Jugoslaviji je obilježio partijski obračun sa srbijanskim liberalizmom i hrvatskim maspokom. Iza ta dva pojma krije se, u konačnici, žestoka rasprava jugoslovenskih komunista o budućnosti države, ulozi partije i pravcima u kojima će ići. Pojednostavljeno, revizionizam ili reformizam možda je najbolji opis dileme pred kojom je bilo društvo. Pet decenija kasnije izbor dobro znamo, rezultate još bolje. Direktna učesnica tih previranja, jedna od poraženih, svoju stranu priče zapisala je tad, kad su je uklonili, objavila ih malo više od dvije decenije kasnije, ali priča je i danas živa, a inspirativna: s dilemom revizionizam ili reformizam BiH živi bar od Daytona...

U istom ekspozeu Milentije Popović će pokrajine, kao deo Srbije, označiti i kao jedan od elemenata federativne strukture sistema u celini. Važno je zabeležiti ovo zbog sporova koji će o karakteru i položaju pokrajina uslediti u Srbiji.
Savezno veće Savezne skupštine usvojilo je 19. decembra 1968. godine promene Ustava koje je predložilo Veće naroda. Učinilo je to nakon, kako je Borba zabeležila, - “žive, svestrane i zanimljive debate”. Sporno pitanje je bilo Veće naroda - njegov sastav, izbor i uloga.
PRIJAVA ŽELIM SE PRETPLATITI

Članak za pretplatnike

Da biste mogli čitati ostatak članka i dobiti mogućnost online čitanja arhive BH Dana od 800+ brojeva, potrebno je da se pretplatite.