DANI 1065 | 01.03.2019.

Latinka Perović

Piše: Latinka Perović

Feljton

Zatvaranje kruga: Ishod rascepa 1971-1972. (II)

Nema odstupanja od reforme i samoupravljanja

Kraj šezdesetih i početak sedamdesetih prošlog vijeka u Jugoslaviji je obilježio partijski obračun sa srbijanskim liberalizmom i hrvatskim maspokom. Iza ta dva pojma krije se, u konačnici, žestoka rasprava jugoslovenskih komunista o budućnosti države, ulozi partije i pravcima u kojima će ići. Pojednostavljeno, revizionizam ili reformizam možda je najbolji opis dileme pred kojom je bilo društvo. Pet decenija kasnije izbor dobro znamo, rezultate još bolje. Direktna učesnica tih previranja, jedna od poraženih, svoju stranu priče zapisala je tad, kad su je uklonili, objavila je malo više od dvije decenije kasnije, ali priča je i danas živa, a inspirativna: s dilemom revizionizam ili reformizam BiH živi bar od Daytona...

Formiranje Izvršnog biroa dovelo je do značajnih promena u republičkim centralnim komitetima. U Srbiji, Sloveniji i Crnoj Gori ostali su predsednici i sekretari koje su izabrali republički kongresi. U Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Hrvatskoj došlo je do promena. Dosta se natezalo oko izbora drugog člana Izvršnog biroa, uz Edvarda Kardelja, u Sloveniji. Stane Kavčič, koji je istican kao kandidat, uporno je odbijao da prihvati kandidaturu. I ostao je, i pred Titom, uporan do kraja.
Na njegovo mesto došao je, za jugoslovensku javnost potpuno nepoznat, Stane Dolanc.
PRIJAVA ŽELIM SE PRETPLATITI

Članak za pretplatnike

Da biste mogli čitati ostatak članka i dobiti mogućnost online čitanja arhive BH Dana od 800+ brojeva, potrebno je da se pretplatite.